Koncert je počeo igrama iz užičkog kraja

Priča o početku rada KUD-a Sevojno počinje 1954. godine, u vreme gradnje Valjaonice bakra. Subotom i nedeljom održavane su igranke, a Perica Ristovski je dolazio na te igranke da izabere prve članove buduće folklorne sekcije. Trebalo mu je pet parova i on je želeo da to budu graditelji Valjaonice. Izbor je najpre pao na dve prelepe devojke, pa zatim na jednog momka i tako redom...

Muška i ženska grupa pevača

Folklorci su se spremali više meseci i to u jednoj garderobi, jer boljeg prostora nije bilo. Igrali su bosi i na betonu, a na uvežbavanju ih je bilo više od dvadeset. Kada je došao dan održavanja prve priredbe Perica ih pozva i saopšti: Prvi par Slobodan Milutinović i Milena Bogdanović-Vučković, drugi par Dragan Živković i Ksenija Cerović-Luković, treći par Radivoje Lapčević i Olgica Davidovac, četvrti par Rastko Jovanović i Milica Glavinić i peti par Joso Tumbas i i Dafina Stojanović. Prva priredba održana je u Zadružnom domu u Sevojnu, 29. novembra 1954. godine, a druga uoči Nove 1955. u hotelu Mejug. Tako je počelo.
I evo traje već 50 godina!

Igre iz Srbije u koreografiji Olge Skovran

KUD Sevojno nastoji već pet decenija da narodne pesme, igre i narodne običaje, prvenstveno našeg kraja, što vernije sačuva od zaborava. Uvek se vodilo računa o kompletnom scenskom nastupu, pa se tako velika pažnja posvećivala ne samo obogaćivanju repertoara kroz postavke novih koreografija, već i što kvalitetnijoj rekonstrukciji nošnji, odnosno kostima. Zahvaljujući tome ansambl danas ima bogatu kolekciju, od kojih su neki originalni delovi nošnje stari preko stotinu godina.

Banatski motivi u koreografiji Branka Markovića

KUD Sevojno je decenijama i ambasador naše zemlje i naše kulture na gostovanjima širom Evrope, u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj, Španiji, Rumuniji, Mađarskoj, Ukrajini, Makedoniji, Rusiji, Austriji, Portugaliji, a ove godine stigli su i do Tunisa. Veze i prijateljstva sa brojnim ansamblima u zemlji i svetu se ne prekidaju.

Vranjsko polje u koreografiji Slobodanke Rac

KUD Sevojno je 1975. godine dobilo Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. Srebrne plakete Saveza amatera Srbije u Sevojno su stigle 1984, 1986, 1988, 1996. i 2002 godine, a Zlatne 1994. i 2000. godine. U riznici nagrada je i Zlatni opanak za osvojene prvo mesto na Festivalu radničkih kulturno-umetničkih društava 1994. godine i Srebrni opanak osvojen 2000. na istoj smotri. Tu je i prva nagrada na smotri "Srbija igra i peva" 2002. godine, kao i pobednički pehar sa festivala na Siciliji. A evo i nekih taze nagrada: 27. novembra u Požarevcu je održana Republička smotra Saveza amatera i KUD Sevojno je osvojio 3. mesto i Bronzanu plaketu za ukupan prikazani program i Specijalnu nagradu Saveza amatera Srbije kao najbolji ansambl, a Savez amatera Srbije, povodom 50. godina rada dodelio je Zlatnu plaketu KUD-u Sevojno za doprinos razvoju amaterizma u Srbiji. Ipak, najveća nagrada je aplauz publike.

Žetverka u koreografiji Mitka Aleksova

U okviru Ansambla narodnih igara i pesama rade: izvođački, zatim pripremni, pa mladji, stariji i dečiji ansambl, kao i više grupa škole folklora. Društvo trenutno ima oko 350 aktivnih članova a 50 čini izvođački ansambl. Osnovana je i Zavičajna sekcija koja radi na prikupljanju, obradi i promociji foklornog nasleđa užičkog kraja i Zapadne Srbije. Tu je i Narodni orkestar i vokalni solisti koji su više puta nagrađivani na smotrama folklora.

Hercegovački linđo u koreografiji Branka Markovića

A sve ovo nezamislivo je bez podrške Valjaonice bakra i IMPOL Seval Valjaonice aluminijuma, koje su svih ovih godina stajale iza KUD-a, kao i bez podrške prijatelja među kojima su Delta-banka, MPP Jedinstvo, Jedinstvo-Metalogradnja, Alprom, Societe General banka, Narodno pozorište Užice, Raketa-Putnički saobraćaj, Televizija 5, Radio 31 i Klub S. Zahvaljujemo svima na razumevanju i podršci.

S one strane Timoka
u koreografiji Gorana Paunovića i Vlastimira Veljovića

Izdvojimo nekoliko ličnosti koje su dale veliki doprinos u razvoju Društva. To su Perica Ristovski, Dragan Živković, Jovan Čitaković, Rašo Terzić i naročito Veljo Tošanić, zahvaljujući kome je ovo Društvo prevazišlo amatersku i prešlo u razvojnu fazu koja je donela i najviše uspeha. Svoj doprinos dali su i Vlastimir Veljović, Miloš Milutinović, Dragan Elezović i Goran Paunović.

U današnjem ansamblu vodja Narodnog orkestra je Željko Andrić, a umetnički rukovodilac Dragomir Božović. Večeras se od aktivnog igranja oprašta jedan dugogodišnji član – Srdjan Đindo Tešić. I on će kao i drugi koji su otišli pre njega, sačuvati veze sa svojim Društvom, prenoseći ljubav prema narodnoj igri i pesmi na neke nove klince, koji će želeti da u njemu zaigraju!

Vranjanska svita u koreografiji Milana Bosiljčića Belog

Doviđenja do sledećeg koncerta!